Velibor Vasović, životna priča najuspešnijeg YU fudbalskog profesionalca: Po prirodi kockar

Septembar 1986: Svojevremeno su ga zvali: DC9 (bio je deveto dete u porodici siromašnog požarevačkog službenika, ali je i igrao fudbal "kao avion"), izazivao je bure svojim ponašanjem i odlukama, ulazio samo na velika vrata i uvek u pravo vreme, odlazio kad je trebalo, vraćao se samo zbog "tri slatke reči"...

Tri dana za čudo su prošla: Velibor Vasović je po drugi put pristupio "Crvenoj zvezdi", po drugi put zamenio Gojka Zeca na trenerskoj klupi, ponovo se vratio fudbalu na najveća moguća vrata...

Uostalom od "Vasketa" se nikada nisu ni očekivali mali potezi.

Jer, kad se isključe emocije i ukusi, zaludne su sve ankete o tome ko je najbolji fudbaler Jugoslavije svih vremena.

Tvrdoglave brojke statistike su slepe na driblinge, centaršuteve za pamćenje, proturanje lopti kroz noge i ostale čarolije, pa tvrde: najsuspešniji Jugosloven koji se ikada bavio fudbalom, kao poslom, je Velibor, Živojina, Vasović, roden u Požarevcu 3. oktobra 1939. godine!

Dokaza ima napretek: igrajući za prve timove "Partizana", "Crvene zvezde" i holandskog "Ajaksa", za 11 godina "Vaske" je osvojio čak 12 titula (što prvaka države, što nacionalnih kupova, a i jedini je Jugosloven koji je postao i pobednik Kupa evropskih šampiona).

Da li je "Zvezda" uzela advokata za šefa stručnog štaba jer misli da će se u "Šajberovoj eri" igrati više paragrafima nego loptom, ili je dovođenje Vasovića bio potez imperije koja uzvraća udarac ("Uvalili smo im Milka, naš najveći problem, a uzeli smo im Vasketa, jedinog intelektualca koji je ikad bio na Stadionu JNA") možete tumačiti onako kako vam odgovara, tačnije, da li su vam milije crveno ili crno-bele boje.

Međutim, mora se priznati da je u našem fudbalu Velibor Vasović zaista retka pojava.

Uostalom, on je kao podanik komunističke zemlje sa Balkana bio kapiten najboljeg fudbalskog kluba kraljevine Holandije, igrački i duhovni vođa jednom Johanu Krojfu, čovek od poverenja u klubu koji je iza sebe imao gomile zlata škrtog jevrejskog lobija koji se daleko više razume u brušenje dijamanta nego u šutiranje naduvene svinjske kože.

I kao trener Vasović će biti upisan posebnim slovima u anale jugo-fudbala, jer je sa 32 godine postao najmlađi trener prve ekipe "Partizana" (1971), a tako balavog trenera nikada ranije nisu imali ni "Zvezda", ni "Hajduk", ni zagrebački "Dinamo".


Cokule za zaljubljenog



Ako nije bilo lepo meteorološki, leto 1986. u fudbalu bilo je i te kako dugo i vrelo. "Partizan" je "Zvezdi" oteo Milka Đurovskog. "Zvezda" je "Partizanu" preotela titulu, Slavko Šajber je počeo partizansku borbu protiv lažiranja i postao masmedijska zvezda, a sve je začinio Gojko Zec pobegavši u solunski mali klub za velike pare, nateravši upravu "Crvene zvezde" da u cajtnotu povuče atraktivan potez - angažuje uspešnog beogradskog advokata Velibora Vasovića za šefa svoga stručnog štaba. Za novine: nikad bolje...

"Vasketa" je jedan sportski novinar već krstio sa DC9, strpavši u ta tri znaka sve ono što "nova novinarska mečka" (to Vasović sam za sebe kaže) ne krije: dibidus sirotinjsko poreklo, jer je rođen kao deveto, najmlađe, dete u porodici Jelke, domaćice i Živojina Vasovića, poreskog činovnika iz predratnog Požarevca, ali i meteorski uspon do zvezdanih visina slave.

- Moj otac Živojin je umro 1953. godine od raka, što mi nismo propustili da pripišemo Nemcima, jer je on proveo četiri godine u nemačkom zarobljeništvu. Moj najstariji brat i najstarija sestra bili su u partizanima, a moja mati Jelena imala je brata, a mi deca ujaka Davida Lauševića, koji je bio neka budža posle rata u Udbi, u Beogradu. 

Pošto je studiranje za decu iz Požarevca, uvek pa i tada, pedesetih godina, bilo skupo, moj ujak i moja mati zaključe da je najbolje da đuture pređemo u Beograd. Tako i bi. A to se sve isplatilo, jer će sva deca Jelke i Živojina Vasovića diplomirati na Beogradskom univerzitetu. 

"Mi smo poreklom Crnogorci i u genu nam je probijanje kroz život uz što manje fizičkog rada, a što više igre glavom - veli Velibor Vasović."

Novopečenog učenika Prve beogradske gimnazije odveli su na fudbalski teren FK "Novi Beograd", jer su obećali da će mu kupiti - cipele. Prve, prave cipele u životu.

- I tada su propisi bili daleko iza prakse. Cipele mi nisu mogli kupiti u klubu, jer je SDK dozvoljavala da se kupe samo gojzerice, skijaške cipele, kao sportski rekvizit. I ja sam dobio umesto cipela gojzerice, zapravo više ruske cokule, i mnogo sam patio. Tada sam bio zaljubljen, naravno tajno, u jednu devojčicu iz razreda i mislio sam da će mi bez cipela propasti ta veza...

Potom 1955. godine. Vasovića odvode u "Partizan". Trener Florijan Matekalo skupljao je novi podmladak: nekog Jusufija iz Prilepa, pa Vladicu Kovačića iz Ivanjice, iz pionirskog tima došli su braća Čebinac, Branko Pejović (danas generalni sekretar FSJ)...

Taj podmladak "Partizana" nije za dve pune godine izgubio nijednu utakmicu. Tako se začela čuvena generacija "partizanovih beba", koja će dogurati do finala Kupa šampiona i one poznate utakmice na "Hejselu", u kojoj će "Vaske" dobiti ulogu i heroja i tragičara: prvo će savladati golmana "Reala" Arakvistana, a potom dozvoliti da ga Amančio pretrči i izjednači.


Između dva crna fonda



U vreme dok se gradio "Zvezdin" stadion, "crveno-beli" su, iako domaćini, igrali na Stadionu JNA protiv "Partizana" i - pobedili sa 2:1. U toj utakmici golmanu "Crvene Zvezde" Mirku Stojanoviću Velibor Vasović je, nehotice, slomio nogu.

Pričalo se tada da ga je grizla savest i da je zbog toga prešao u tabor komšija...

- Ma kakvi! Tada je meni isticao ugovor, ali je isticao i Jusufiju. I on i ja smo bili reprezentativci. U upravi "Partizana" tada je bio i moj, već pomenuti, ujak, David Laušević, pa su mudraci u klubu mislili da je bolje dati velike pare Jusufiju, da on ne ode, a da ja po prirodi stvari moram da ćutim, kao ujak će me srediti. Naravno ja sam otišao odmah kod Ace Obradovića i rekao: "Čika Aco, ako Zvezda ima para, ja bih ..."

I tako sam došao u "Zvezdu", plaćen iz crnog fonda. U "Partizanu" su se pošlogirali. General Ilija Radaković bio je tada predsednik "Partizana" i odmah je odlučio da mi, takođe iz crnog fonda, da duplo više samo da se vratim. Počeo je neviđeni pritisak. Zvali su telefonom, pisali pisma, organizovali navijače...

Još čuvam pismo u kome mi jedan oficir JNA preti ubistvom nasred stadiona, i to iz snajperke, ako se ne vratim. I što je najlepše, čovek se i potpisao punim imenom i prezimenom, napisao i adresu, sve.. .

Vasović je odigrao polusezonu u "Zvezdi", sjajno. "Crvenobeli" su te jeseni bili na čelu tabele sa pet bodova prednosti. Najbolji u timu bio je centarhalf, a half linija ostala je čuvena: Melić-Čop-Vasović!

Na otvaranju naše "Marakane" igrali smo protiv "Rijeke" i sve do 75. minuta Riječani su vodili sa 1:0, a onda mi je Aca Obradović dozvolio da i ja krenem u napad i da svojim čuvenim tehničkim metodama, lakat u stomak, špic u koleno i tome slično - pomognem napadačima. "Zvezda" je morala da pobedi - i na kraju je bilo 2:1, za nas...

U zimskoj pauzi general Radaković je "skuvao" Vasovića, pomoću novca, i on se osetio u "Zvezdi" nostalgično.

Ali, Aca Obradović nije hteo da mu da ispisnicu. Uzalud je nuđen novac, da "Zvezda" ne šteti. Došlo je do apsurdne situacije: Vasović trenira sa "Partizanom", prima platu od "Zvezde", a ne igra ni za koga.

- "Partizan" se poneo nesportski, ponudio mi je odmah duplo više para, a "Zvezda" je izigravajući veliki klub, ispala naivna. Naime, da mi nisu davali redovno platu, ja bih se verovatno pokajnički vratio Aci Obradoviću. Ali imao sam pare i terao sam svoje. Tadašnji potpredsednik "Partizana", Čeda Džomba, direktor "Jugopablika", inače posleratni udbaš, došao je na ideju da ja idem pravo Rankoviću i da se žalim.

Da se vlasi ne bi setili odakle vetar duva, pronađu mi zaobilaznu vezu. Rankovićev sin išao je u isto odelenje sa Zvezdanom Ćebincem i ovaj ga zamoli da skuva tatu za prijem. Ranković je tada bio potpredsednik republike i primio me u tek sagrađenom SIV-u na Novom Beogradu.

Razgovarali smo 45 minuta. Ja već devet meseci nisam igrao fudbal i molio sam ga da urgira da mi "Zvezda" da ispisnicu. On je rekao: "Razmotrićemo i videćemo" i ja sam otišao. Posle jedno mesec-dva Aca Obradović i Ilija Radaković se dogovore: ja se vraćam u "Partizan", ali "Zeka" Ćebinac ide u "Zvezdu"!

"Moj povratak u "Partizan" izazvao je puč među ostalim igračima. Osetivši da se klub može ucenjivati za novac, Galić, Jusufi, Zoran Miladinović i ostali jednostavno nisu hteli da igraju... Tako se dogodilo da igramo recimo u Skoplju protiv "Vardara" za bodove samo Vladica Kovačević i ja, a sve ostalo omladinci..."

Naravno došlo je do smene u klubu, uprava je morala da podnese ostavku, a mi igrači pomirili smo se na terenu u utakmici protiv "Milana". Rezultatski smo dobili taj prijateljski meč sa 5:3, ali ta utakmica je zapamćena po nezapamćenoj tuči u kojoj je učestvovalo bar dve-tri hiljade ljudi...

Stadion JNA je tog dana bio prepun. Vasović čuva Južnoamerikanca Beniteza, igrača broj 10, koji igra špic-napadača ...

- Mnogo je bio prljav igrač. U jednom trenutku njega preuzime Velja Sombolac i Benitez ga krvnički faulira. Zoran Miladinović krene prema Benitezu i ja vidim satrt će ga u zemlju. Potrčim i na čistom italijanskom upitam Beniteza: "Ke koza", jer sam samo to znao od tog jezika, a ovaj mi zvizne šamarčinu ...

Kad mi je odzvonilo u ušima, krenem lepo da ga ubijem. On beži, ja ga jurim, stignem ga, oborim ga u travu i počnem da ga davim, izistinski... Nasta opšta tuča među igračima. Talijani, na tuđem terenu, ugroženi u nepoznatom gradu, ispadoše hrabriji.

Sad su se već tukli i rezervni igrači, treneri, svi... Publika shvati da će "Partizan" dobiti batina i provali na teren. Petnaest minuta nije se znalo ko koga bije ... Uletala vojska, poskidala opasače, milicija pendreči, čudo!

Vlada Marjanović tadašnji kondicioni trener "Partizana" znao je ponešto italijanski i na akademski način je želeo da se objasni sa Milanezima. Kad je jedan beogradski bokser čuo Vladu kako priča italijanski, a ne znajući ko je, u onoj gužvi, jednostavno mu priđe i nokautira ga. Bila mu je potrebna i lekarska pomoć.

Dobio sam četiri utakmice kazne od UEFE. Nisam mogao da igram ni u našem prvenstvu. To je za današnje prilike pravo maženje. Ali ja sam izvukao pouku iz tog davljenja Beniteza i sledećih godina, igrajući za Ajaks, nisam zaradio nijedan žuti karton. Brzo sam uvek učio... A kao igrač bio sam grub, oštar fudbaler, šta da se foliramo ...


Odlazak zbog politike



Vasović je 1966. godine otišao u tada malo poznati "Ajaks". Karijeru je završio sa peharom pobednika Kupa evropskih šampiona, koji je primio kao kapiten "Ajaksa" u Londonu, posle finala upravo sa "Panatenaikosom", finala u kome je, u stvari, trebalo da igra - "Crvena zvezda"!

- Imao sam 31 godinu i bio sam u naponu snage. Ali rešio sam da prekinem, namerno. Znao sam da od tada moja linija može da ide samo nizbrdo, a samo budala pristaje svesno da silazi u karijeri. Pojuri me i sreća, jer me istog leta za tehničkog direktora uzme zrenjaninski "Proleter".

A sekira mi upadne u med kada je uprava "Partizana" najurila Gojka Zeca na kraju te jesenje sezone, jer je bio samo bod jači od poslednjeg na tabeli.

Pozovu me i ja pristanem. Kao trenera me u Partizan dovede tadašnji predsednik kluba Mića Prelić... Na kraju prvenstva "Partizan" je bio peti, a u proleće je izgubio samo jednu utakmicu, u poslednjem kolu, protiv "Željezničara" u Beogradu i to sa 4:0! I tako je "Željo" postao prvak države...

Ta situacija iz juna 1972. umnogome je podsetila na ovogodišnju. Naime, u zadnjem kolu igrali su "Partizan"-"Željezničar" i "Sarajevo" - "Zvezda".

Samo ako pobedi "Partizana" na stadionu JNA "Željeznićar" je mogao biti prvak, a ako bi igrao nerešeno ili izgubio, "Crvenoj zvezdi" je bila potrebna pobeda od dva gola razlike u Sarajevu pa da postane šampion. "Zvezda" je, naravno, pobedila na Koševu sa 2:0 ...

Kao što vidite i kao treneru, poznata mi je ta šajberovska situacija. Trener "Zvezde" bio je Miljan Miljanić i ja sam mu to proleće, na "Marakani" otvoreno rekao posle nerešenog "večitog derbija'': Miljane, da znaš, ja ti na sportski način u zadnjem kolu ne mogu ništa pomoći...

Neću da kažem da je tada "Partizan'' lažirao utakmicu sa "Željom'', ali da su kuhinje radile na sve strane, jesu ...

* Posle dve godine na Stadionu JNA, Vasović je dao ostavku i otišao da trenira francuske, grčke i egipatske klubove. Zašto?

- Moglo bi se čak reći iz političkih razloga. Naime, te jeseni na tapetu su bili anarholiberali u Srbiji, na čelu sa Latinkom Perović, Markom Nikezićem i Mirkom Čanadanovićem.

Predsednik kluba, Mića Prelić, morao je da podnese ostavke na sve političke funkcije, jer je bio u tom kolu. Na sastanku uprave "Partizana'' usplahireno je zaključeno da on mora biti najuren i iz kluba, jer bože moj, kako bi "Partizan" mogao da ima jednog takoreći disidenta na vrhu klupske piramide.

Ja sam otvoreno, na sednici, rekao da je to budalaština i da treba sačekati redovnu sednicu kluba, kroz mesec-dva, i Miću Prelića jednostavno ne izabrati u novu upravu.

Kad je, takođe u političkoj gužvi, sa Rankovićem, "Zvezda" imala kubure sa nekim svojim viđenijim članovima uprave postupljeno je tako, i "Zvezdi'' u istoriji kluba ne piše da je isterala svog predsednika zbog političkih brljotina. A "Partizanu'' piše!

Razumete, ja sam bio protiv nervoznih poteza ... Mudri drugovi su ocenili da sam i ja liberal, ali nisu mogli politički da me diskredituju pošto nisam član SKJ, ali su mi namestili "pušku'', čisto balkanski specijalitet. Dve utakmice zaredom "Partizan'' je izgubio na svom stadionu i ja kao pametan momak koji bistro i brzo kapira rekao sam: hvala lepo i pa-pa ...


Te tri slatke reči



* Od 1983. do 1986. Velibor Vasović je apstinirao iz fudbala. Iskoristio je diplomu Pravnog fakulteta i otvorio advokatsku kancelariju. Zašto?

- Pošto ja volim da tumačim sve stvari u svoju korist, napišite: zato što sam po prirodi kockar, odvratni pokeraš u životu, koji tačno zna kakve karte ima njegov protivnik. Kao igrač i kao trener, ja sam se za jugoslovenske prilike sasvim dobro finansijski sredio i kad sam se sklonio u Beogradu 1983, rešio sam da se u fudbal vratim samo na onaj poziv koji se ne odbija.

Izdržao sam pokeraški relans i kada sam zvan u niški "Radnički'', i u zrenjeninski "Proleter" i u kruševački "Napredak''.

Ovog proleća sam odbio i poziv Izraelske fudbalske unije da budem trener njihove reprezentacije. U svojoj ludoj glavi uvrteo sam sebi da ne treba prihvatiti te pozive.

Ali, nisam ni naivno otišao na more početkom ovog jula. I kada me je Džajić zvao telefonom, znao sam da je to to... Samo te tri slatke reči ("dođi, trebaš nam'') i: u redu pristajem ...

"Ne, ja nisam "zvezdaš'', ja sam profesionalac! Nisam ni "partizanovac'', jer u Humsku nisam otišao 12 godina. Niko me nije zvao, a ja se ne utrpavam."

* Može li se dogoditi da Milko Đurovski u "Partizanu" prođe kao Velibor Vasović prvi put, kao igrač u "Crvenoj zvezdi"?

- Ne može.

Vremena su se promenila, ne zbog toga što više nema Rankovića i Krcuna, već zbog toga što i jugoslovenski fudbal polako, ali sigurno ide ka čisto profesionalnim vodama, nezagađenim emocijama.

Ubeden sam da Milku neće niko napisati pismo gde ga obaveštava da će ga upucati iz snajpera i da će se i potpisati.

"Zvezda'' neće ni da ga juri da se vrati i da mu nudi duplo više para nego što mu je dao "Partizan''.

Sada su druge prilike: "Zvezda'' je odmah kupila Boru Cvetkovića. Razumete: nikad više onih dobrih starih emotivnih vremena.

Da ima dovoljno para "Zvezda'' bi kupila i Maradonu... Ja garantujem da nije daleko dan kada će naši klubovi kupovati strane igrače! "Vojvodina'' od zimus je samo početak, videćete.

* Zar mislite da će Šajber dekretom odobriti kupovinu stranih igrača i cenovnik za njih?!

- O Šajberu uopšte ne razmišljam. Tom čoveku, uostalom kao i svakom drugom treba pružiti šansu.

Neka igra to što je započeo. O njemu me pitajte tačno za godinu dana. Do tada će se znati šta je Šajber: pukovnik ili pokojnik?

Sad mu dajmo šansu i nemojmo ga dirati, neka radi onako kako misli da je najbolje.

Eto, "Zvezda'' se neće žaliti na minus šest bodova i zbog toga ga tužiti sudu ...


Publika kao merilo


* Kad je pristao da dođe u "Zvezdu'' na Džajićev poziv, Velibor Vasović mora da je imao viziju ekipe i tima kakav želi. Može li se od ovog sastava "Zvezde" napraviti bar približna kopija onog "Ajaksa"?

- Ja to ne želim, a to ne bi bilo ni dobro. "Ajaks" je bio tim u kome je godinama bilo svega 13 profesionalnih igrača, čak je i drugi golman bio amater, a imao je samo jednog plaćenog administrativca i pet članova uprave, odnosno finansijera.

No, takva organizacija može da egzistira na Zapadu, ali kod nas ne. Uostalom, posle nebeskih visina "Ajaks'' je zapao u dobru krizu ...

Kakvu želim "Crvenu zvezdu"? Pa, želim pre svega da ništa ne pokvarim što je već godinama dobro, a želim da unapredim nekoliko stvari: povećam broj gledalaca na utakmicama, da se probijem u Kupu evropskih šampiona što dalje ... 

Zasad imam cilj da prezimimo, a to znači da eliminišemo "Panatenaikos'' i još sledećeg protivnika, ako je to moguće.

U domaćem prvenstvu i nacionalnom kupu, naravno, ići ćemo u svakoj utakmici na pobedu, bez obzira na protivnika i bez obzira na teren. To je obaveza "Crvene zvezde", a ne moja. Manje "Zvezda" u našim okvirima, ne sme i ne može...

* Šta će biti ako to "Vaske" ne uradi?

- Smatraću za svoj neuspeh ako na "Zvezdinim" utakmicama na kraju nastupajuće sezone ukupan broj gledalaca bude manji nego prošle. U tom slučaju - ja ću otići. Fudbal se ne igra ni za bodove, ni za golove, ni za titule, ni za pehare. Već za ljude, gledaoce, za meraklije koji plaćaju ulaznice.

Moja je želja da i navijači "Partizana'' i ostalih klubova dolaze na ,"Marakanu", da vide atraktivan, brz fudbal, sa puno golova.

Odbrana ne mora da nam bude granitna, ali navala mora da bude superubojita.

Uvek gol više od protivnika, pa neka bude i 7:6! To je magnet za publiku. Igrački kadar "Zvezde'' za to ima i tu je zasluga mog prethodnika, koji je dosta mudro selektirao igrače...

A ako ne uspem, pa zna se: moja advokatska kancelarija je otkazana, ali postoji. Ako ne ide fudbal, opet ću prijaviti kancelariju poreznicima, stranke me uvek čekaju ...

Napisao: Zoran Brzić (Duga, 1986.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)