Ljiljana Tica, najpopularnija YU manekenka: Ovo je prilika da razjasnim mnoge neistine o meni ...




Mislim da sam interesantna žena, valjda zato što mi lice nije simetrično - jedna obrva mi je viša od druge, malo sam razroka, ali sve to doprinosi mojoj super fotogeničnosti. Lepa je Ljiljana Perović, moja koleginica, ona je prava seksi ženska

Ljiljana Tica: Istina o meni 



Mart 1982: Ljiljana Tica nerado daje izjave za širu javnost iako bi, po prirodi posla kojim se bavi, to bilo više nego normalno, ali kad je čula da sam iz "ITD-a", oberučke (to je samo onako, figurativno) je prihvatila "spravljanje" ekskluzivnog intervjua. I, tako je nastalo ovo što sledi.

- Možda je ovo prilika da razjasnim narodu mnoge neistine o meni!

- Možda. Zbog čega si, recimo, napustila gimnaziju?

- U principu, nisam je napustila već sam na polugođu četvrtog razreda dobila jedinicu iz srpskohrvatskog jezika. 

Osetila sam da se moji dragi profesori, verovatno iz zavisti, spremaju da me obore na kraju godine. 

Prebacila sam se na vanredno školovanje i, iste godine, u Staroj Pazovi, sam završila gimnaziju i maturirala.

- Kako je došlo do toga da postaneš maneken?

- U trećem razredu sam već bila prvotimac zemunske "Mladosti", igrala sam dobro odbojku, a i lepo sam izgledala. 

Tako se, s jedne prvenstvene utakmice, moja fotografija "slučajno" našla na naslovnim stranicama nekih nedeljnika. 

Poznata kreatorka Mirjana Marić se odmah zainteresovala za mene, i pod hitno sam ušla u njenu ekipu.

- Da li si tada morala da "legneš u krevet" s nekim uticajnim ljudima da bi postala slavna? (Začudo, pitanje joj se učinilo vrlo svakodnevno!?)

- Takav "odnos" se javlja u svakom poslu: direktor-sekretarica, kolega-koleginica, ali se to meni nikad nije desilo; niti će mi se ikad desiti! 

To rade neke moje prijateljice koje su izuzetno lepe ali, na žalost nisu i fotogenične. 

Za manekenstvo je to najčešće vezano, jer se mi često svlačimo; u garderobi smo stalno gole, a to svi zlobnici gledaju i veruju kako smo mi neke "javne ženske".

- Da li si se, nekad, fotografisala naga?

- Nikada! Samo jednom sam dobila ponudu, pre četiri godine, od Čede Komljenovića - nazvao me je telefonom i vrlo prepotentno mi predložio da se skinem za "Penthaus", i da ću dobiti 20.000 dolara. Normalno, odbila sam ga.

- Verovatno si se, onda, fotografisala "kao odojče" u privatnoj režiji?

- To, kad bih i uradila, dozvolila bih samo svom mladiću, koga volim i u koga sam sigurna da me neće kompromitovati. S Goranom Bregovićem (to je taj dečko), sam razgovarala o tome i on ima želju da me ovekoveči razgolićenu u nekim belim čaršavima, kako se penjem uz stepenice. 

I, od tada i sam je naprasno zavoleo fotografiju. Kupio je "nikon" (fotoaparat) s kompletnom opremom, i sad danonoćno čita obimnu literaturu o toj umetnosti.


Nisam želela da radim s varalicama



- Kako si "profurala" s Goranom, i kad?

- Upoznali smo se sasvim slučajno, u avionu.

- I "smuvao" te za 50 minuta!

- Ne! Ne! 

Mi se poznajemo već nekoliko godina - možda je ovo bilo samo krunisanje tog prijateljstva; veruj mi, nas dvoje smo stvoreni jedno za drugo! 

(Ja sam rođena u znaku Raka, a Goran je u znaku Ovna).

- S koliko ljudi si se zabavljala pre Gorana?

- Bilo ih je vrlo malo... pet, šest, sedam, ne znam...

- Kad si, prvi put, doživela prave intimne trenutke s nekim muškarcem?

- Bilo je to jednog davnog 17. juna, kad sam imala dvadeset godina, i to se zbilo s kolegom Momom Jakovljevićem.

- Sigurno ti se još neko sviđao potajno?

- Nije jedan, nego više njih. Ne bih htela još i da ih nabrajam, da isti ne bi pomislili kako su bili glupi što tada nisu nešto pokušali. Meni se, uglavnom, dopadaju stariji muškarci, oni s kojima radimo - to su, eto, moje male simpatije. 

Na primer, sviđao mi se jedno vreme Bane Vukašinović, urednik "Beogradske hronike"; on je, recimo, izuzetno šarmantan, duhovit i veoma interesantan čovek.

- Da li si ti lepa žena?

- Verovatno, mislim isto što i svi ljudi kad se pogledaju u ogledalo!

- Ali, kod mnogih je to "krivo ogledalo!"

- Moje nije, mislim da sam interesantna žena, valjda zato što mi lice nije simetrično - jedna obrva mi je viša od druge, malo sam razroka, ali sve to doprinosi mojoj super fotogeničnosti. Lepa je Ljiljana Perović, moja koleginica, ona je prava seksi ženska.

- Vas dve ste zajedno pokušale prodor na svetsko tržište, bile ste u Italiji, pa su nju vratili.

- Ljiša ih nije interesovala, jer takvih tipova žena u Italiji ima dosta. 

Ja sam im verovatno bila atraktivnija. 

Trebalo je za "Donu", modni časopis, da uradim set džempera na jednoj stranici i urednik mi je ponudio cifru od oko 4 000 000 (starih) za taj posao, a predstavnik agencije za koju je trebalo da radim prevodio mi je sa 400 000 - što je deset puta manje. 

Naravno, s takvim varalicama nisam želela da radim, i vratila sam se u Jugoslaviju.

- Koliko, otprilike, zarađuješ?

- Mnogo! 

Dosta poslova radim van udruženja, i ne želim da moje koleginice imaju uvid u moju zaradu, jer se obično ljute što ih nisam zvala na neku od tezgi: zato sve radim krišom. Mogu samo da ti kažem da devojke duplo više zarađuju od muškaraca manekena!

- Znači, više od osamdeset miliona.

- Verovatno, ali neću da ti kažem cifru.

- Našim čitateljkama, koje kubure s prekomernim kilogramima, dobro bi došao neki tvoj savet: kako da ih se oslobode?

- Neka počnu da se bave body buildingom, kao ja. Svakim danom obavezno neka treniraju dizanje tegova, bar pola sata, i mišići će im ostati čvrsti i elastični.

- To bi bilo sve.

- I ovo je mnogo, ćao!

- Ćao, itd.

Razgovarao: A. Živković, obrada: Yugopapir (ITD magazin, 1983.)


*****


Za Yugopapir: Sećanje fotografa Boška Čelikovića



Ljilja je bila pravi profesionalac.

Tokom studija, ja sam dosta fotografisao iz hobija, izmedju ostaloga i modne revije.

Sećam se Ljilje, koja je - za razliku od ostalih manekenki kojima je pogled bludio po masi sveta - vrlo brzo locirala gde su osobe sa foto-aparatima, a zatim bi svakoj od njih diskretno posvećivala pažnju tako što bi zauzela pozu, nasmejala se, i ostala tako zamrznuta ne duže od par sekundi - što je svakom bilo dovoljno da napravi fotografiju!

To se ponavljalo svaki put kada je ona bila na pisti...

Bio sam oduševljen - ona je zarađivala, ali je to omogućivala i onima koji su živeli od tih fotografija... 

Kao ilustraciju ovoga što sam napisao, prilažem jednu od njenih fotografija koje sam napravio na nekoj od modnih revija na Sajmu, davne 1977. godine...

Pozdrav svima !

Ljiljana Tica (foto: Boško Čeliković)

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)